Заправо, ово није баш оригиналан рецепт. То је рецепт који сам прочитала на интернету и који ми се јако допао због њега једноставност. Сумирајући, могли бисмо рећи да је а салморејо, али са богатом нотом црвене паприке.
Жозе Мануел на свом блогу објашњава да је ово јело пореклом из града у Севиљи, који се зове Осуна, а име је добило по жару који би могло да произведе када се велика количина Бели лук. Разговарајући са мојом мајком, рекла ми је да то зна под именом „ардорио“, а не „ардориа“, па сам у овом рецепту желела да задржим мајчин.
Али хеј, без обзира на име, то је врло једноставан и врло богат рецепт. И наравно, можете га попратити са мало Шунка серано, тврдо кувано јаје или шта већ највише волите. Ја, као што видите на фотографијама (које иначе нису превише добре јер тог дана нисам имао камеру с којом их увек радимо, извињавам се!), Нисам на њу ништа ставио, свиђа ми се да га поједете какав јесте.
Више информација - 9 егзотичних газпахоса за ово лето
Извор - Блог Асопаипас
Прилагодите овај рецепт свом Тхермомик® моделу
Баш смешно, баш неки дан ми је неко рекао да се у Севиљи тако звао салморејо, а ја кажем, ако сам из Севиље, то су прве вести које имам ... па већ знам шта се тада догађа, хехе, то је од Осуне, са особеношћу црвене паприке, али укус не би требало много да варира, зар не? Обожавам га, једно је од мојих омиљених јела, баш сам га јуче радио, мада га зовемо порра антекуерана (наравно без црвене паприке)
Здраво Елиса,
Како радознало! Моја мајка, која је из Гранаде, навија и увек ми је говорила да је разлика између навијања и салморејоа разлика у количини хлеба, парадајза и уља (мислим да салморејо има више парадајза).
Истина је да је укус ардорија и салмореја веома сличан, али заиста ми се свидео додир црвене паприке.
данас ћу вам рећи..хвала.
Хвала на референци. Истина је да је то варијанта салморејо или порра антекуерана. Направљен је на подручју Осуне, Ел Рубио (Севиља), а одликује се употребом црвене паприке. А запаљење долази како кажете од употребе белог лука и бибера. У мом граду Естепа салморејо се прави од парчета зелене паприке, а не од црвене, постоје чак и људи који додају мајчину душицу.
То су једноставни рецепти за цео живот, они су они које највише ценим.
Здраво Јосе Мануел,
хвала вам што сте поставили рецепт. Заиста ми се свидело, па ће морати да се понавља често. Смешно је колико сорти постоји исто јело док се крећете различитим местима, зар не? Покушаћу са тимијаном следећи пут кад га заволим!
Волим, али не волим бели лук, кажем исто, али и без белог лука биће добро
Наравно М. Цармен, и сваком ко је прилагоди њиховом укусу, сигурно ће бити и врло добра.
Па, тако га зовем салморејо, али без бибера и не волим пуно укус белог лука јер сам на њега ставио сићушан и заиста је добар.
Па, да, моја мајка је из Осуне и у мојој кући је увек јела Ардорију, посебно лети, са млевеним тврдо куваним јајетом на врху и капљицом маслиновог уља на тањиру када се Ардорија послужи. Моја мајка је ножем пресекла кору од хлеба као кашике за хлеб. Тако да је тог дана јело било јединствено. Али какво јело. Разлика у укусу са салморејом није велика, салморејо правим и са црвеном паприком. У сваком случају, био сам веома срећан што је Ардориа изашла у књигу рецепата, нисам знао порекло речи и свидело ми се. Хвала.
Моја мајка је такође била из Осуне, прелепог града у Андалузији, препоручујем вам да посетите ово јело, оно је најтипичније за његову гастрономију, одувек сам га знала као Ардориа, а не Ардорио, а мајка је додавала тврдо кувана јаја и туњевину у уљу одозго.
То је оно што називамо Антекуерана порра (по граду у Малаги званом антекуера), али, познато је и као салморејо, а Осуна се зове алдориа, мислим да је то исти рецепт за све, само овде у региону Естепа и Осуна Не додајемо црвену паприку већ мало зелене паприке, ово је врло добро, врло брзо се прави и врло, врло је здраво. Велики поздрав
Зове се Ардориа, а не Ардорио.
Здраво, Јосе, ако прочиташ увод рецепта, разумећеш зашто смо ставили горити, а не горјети.